-
Tako mi onih koji čupaju žestoko,
-
I onih koji vade (blagim) vađenjem,
-
I onih koji plove klizeći,
-
Te onih koji prethode prethođenjem,
-
Te onih koji upravljaju stvar,
-
Na Dan kad uzdrma potres,
-
Slijediće ga naredni.
-
Srca će Tog dana biti uzdrhtala,
-
Pogledi njihovi biće oboreni.
-
Govore: "Da li ćemo uistinu mi biti vraćeni uprvobitno stanje?
-
Zar kad budemo kosti istruhle?"
-
Govore: "To je onda ponavljanje pogubno."
-
Pa uistinu, to će krik jedan biti,
-
Tad gle: oni budni!
-
Da li ti je došao hadis o Musau?
-
Kad ga zovnu Gospodar njegov u dolini svetojTuwa:
-
"Idi faraonu, zaista je on prevršio,
-
Pa reci: ´Da li bi ti da se očistiš?´
-
I: ´Uputiću te Gospodaru tvom, pa da sebojiš."
-
Tad mu je pokazao znak najveći.
-
Pa - porekao je i nije poslušao,
-
Zatim se okrenuo žureći,
-
Pa sakupio (ljude), te povikao,
-
Pa rekao: "Ja sam gospodar vašnajuzvišeniji."
-
Zato ga je Allah dograbio primjernom kaznomdrugog i prvog.
-
Zaista je u tome ibret za onog ko se boji.
-
Da li je vas teže stvoriti ili nebo? Sazdaoga je,
-
Uzdigao visinu njegovu, pa ga sredio,
-
I zatamnio noć njegovu, i izveo svjetlonjegovo,
-
I Zemlju poslije toga - rasprostro je nju,
-
Izveo iz nje vodu njenu i pašnjake njene,
-
I brda: ustabilio ih je,
-
Uživanje za vas i stoku vašu.
-
Pa kad dođe tammet najveći,
-
Na Dan kad se sjeti čovjek šta se trudio,
-
I pokaže se džehim onom ko vidi:
-
Pa što se tiče onog ko je pretjerivao,
-
I više volio život Dunjaa,
-
Pa uistinu, džehim - to će sklonište biti.
-
A što se tiče onog ko se plašio stajanja predGospodarom svojim, i suzdržao dušu od strasti -
-
Pa uistinu, Džennet - to će sklonište biti.
-
Pitaju te o Času: "Kad će dolazak njegov?"
-
Čemu? Ti si za podsjećanje na njega,
-
Do Gospodara tvoga je vrhunac njegov!
-
Ti si samo opominjač onom ko ga se plaši,
-
Na dan kad ga vide, biće kao da su oni ostalisamo večer ili jutro njegovo.