-
Približio se čas i razdvojio Mjesec.
-
A ako vide znak, okreću se i govore: "Sihrneprestani!"
-
I porekli su i slijedili strasti svoje; asvaka stvar (ima) rok.
-
I već im je od vijesti došlo ono u čemu jepreventiva,
-
Mudrost savršena - pa ne koriste opomene.
-
Zato se okreni od njih! Na dan kad pozovepozivač stvari ružnoj,
-
Oborenih pogleda svojih izaći će iz kabura,kao da su oni skakavci raštrkani,
-
Žureći k pozivaču. Govoriće nevjernici: "Ovoje dan težak."
-
Porekao je prije njih narod Nuhov: tad suporekli roba Našeg i rekli: "Luđak", i onemogućen jebio.
-
Tad je pozvao Gospodara svog: "Ja samporažen, zato pomozi."
-
Pa smo otvorili kapije neba sa vodom lijućom,
-
I dali da provrije zemlja izvorima, pa sesusrela voda na stvari već predodređenoj,
-
I nosili smo njega na (lađi) od samih dasakai klinaca,
-
Plovila je pod očima Našim; plaća za onog koje bio zanijekan.
-
I zaista smo to ostavili znakom; pa ima liiko poučen?
-
Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje!
-
I zaista smo olakšali Kur´an za pouku, pa imali iko da se pouči?
-
Porekao je Ad, pa kakva je bila kazna Moja iopomene Moje?
-
Uistinu! Mi smo poslali na njih vjetar ledeniu danu nesreće neprestajuće,
-
Čupao je ljude kao da su oni debla palmiizvaljena.
-
Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje!
-
I zaista smo olakšali Kur´an za zikr, pa imali iko ko zikri?
-
Poricao je Semud opomene,
-
Pa su rekli: "Zar smrtnika - od nas jednoga -njega (da) slijedimo? Uistinu, mi bismo tad bili uzabludi i bezumlju.
-
Zar da njemu bude spuštena Opomena izmeđunas? Naprotiv, on je lažov drski!"
-
Saznat će sutra ko je lažov drski.
-
Uistinu! Mi im šaljemo devu iskušenjem, zatoih promatraj i strpi se!
-
I obavijesti ih da će biti dioba vode međunjima. Svakom pojenju biće se prisutno.
-
Tad pozvaše druga svog, pa uze (mač), te (je)rani.
-
Pa kakva je bila kazna Moja i opomene Moje!
-
Uistinu! Mi smo poslali na njih krik jedan,pa bijahu kao suharci graditelja tora.
-
A zaista smo olakšali Kur´an za podsjećanje,pa ima li iko ko se podsjeća?
-
Poricao je narod Lutov opomene.
-
Uistinu! Mi smo poslali na njih kišu kamenu,izuzev porodice Lutove; spasli smo ih u ranu zoru,
-
Blagodat od Nas; tako nagrađujemo onog kozahvaljuje.
-
I doista ih je upozorio na udar Naš, pa susumnjali u opomene.
-
I doista su od njega htjeli goste njegove, pasmo oslijepili oči njihove: "Ta iskusite kaznu Moju iopomene Moje!"
-
I doista, pogodila ih je jutrom kazna trajna.
-
Pa iskusite kaznu Moju i opomene Moje!
-
I doista smo olakšali Kur´an za pouku, pa imali iko ko se poučava?
-
A doista su ljudstvu faraonovu došle opomene.
-
Porekli su znakove Naše, sve njih, pa smo ihdograbili grabljenjem Svemoćnog, Snažnog.
-
Jesu li nevjernici vaši bolji od takvih, iliimate imunitet u zeburima?
-
Zar kažu: "Mi smo skup pobjednički?"
-
Biće poražen skup, i okrenut će leđa.
-
Naprotiv! Čas je obećano vrijeme njihovo, aČas će biti teži i gorči.
-
Uistinu! Biće prestupnici u zabludi ibezumlju,
-
Na Dan kad budu dovučeni u vatru na licimasvojim: "Iskusite dodir sekara!"
-
Uistinu! Mi smo svaku stvar stvorili pomjeri.
-
A komanda Naša je samo jedna, kao sijev oka.
-
I doista smo uništili pobornike vaše; pa imali iko ko se poučava?
-
A svaku stvar koju su učinili, u zeburima je,
-
I sve malo i veliko, zapisano je.
-
Uistinu, bogobojazni će u baščama i rijekamabiti,
-
U sjedištu Istine, kod Vladara Svemoćnog.