-
Ha. Mim.
-
Tako mi Kitaba jasnog!
-
Uistinu, Mi smo ga učinili Kur´anom naarapskom, da biste vi razumjeli.
-
A uistinu, on je u Majci-knjizi kod Nasuzvišen, mudar.
-
Pa zar da potpuno okrenemo od vas Opomenu štoste narod pretjerujućih?
-
A koliko smo vjerovjesnika poslali ranijima!
-
I nije im došao nijedan vjerovjesnik, a da muse nisu rugali.
-
Zato smo uništavali (one) žešće od ovih usili, i prošao bi primjer ranijih.
-
A ako ih upitaš: "Ko je stvorio nebesa iZemlju?" - sigurno će reći: "Stvorio ih je Moćni,Znalac",
-
Onaj koji je za vas Zemlju učinio ležajem, inačinio vam na njoj puteve, da biste se vi uputili;
-
I Koji iz neba spušta vodu po mjeri, pa njomeproživljujemo predio mrtvi - tako ćete biti izvedeni-
-
I Koji je stvorio parove svega, i načinio vamplovila i stoku što jašete,
-
Da se smjestite na leđa njena, potom sjetiteblagodati Gospodara svog kad se na njoj uspravite, ireknete: "Slava Onom koji nam je ovo potčinio, a nebismo mi bili njeni ukrotitelji."
-
A uistinu, mi smo Gospodaru našem povratnici!
-
I pripisuju Mu od robova Njegovih dio!Uistinu, čovjek je nezahvalnik očiti.
-
Zar uzima od onog šta stvara, kćeri, a vasodlikuje sinovima?
-
A kad se neki od njih obraduje onim šta jeMilostivom navodio kao primjer, zasjeni lice njegovocrnilom, i on je pun gnjeva.
-
Zar onaj ko se podiže u nakitu, a on nije uprepirci jasan?
-
I tretiraju meleke - one koji su roboviMilostivog - ženskima. Jesu li bili svjedocistvaranja njihovog? Zapisaće se svjedočenje njihovo ibiće pitani.
-
I govore: "Da je htio Milostivi, ne bismo ihobožavali." Nemaju oni o tome nikakvo znanje. Onisamo nagađaju.
-
Zar smo im dali Knjigu prije njega, pa su oniti koji je se pridržavaju?
-
Naprotiv, govore: "Uistinu, mi smo našliočeve naše u ummetu i uistinu, mi smo na tragovenjihove upućeni."
-
I isto tako, nismo u grad poslali nijednog odopominjača, a da nije rekao raskošnik njegov:"Uistinu, mi smo našli očeve naše u ummetu, iuistinu, mi tragove njihove slijedimo."
-
Rekao bi: "Zar iako sam vam donio bolju Uputuod onog na čemu ste našli očeve svoje?" Rekli bi:"Uistinu, mi smo u ono s čim ste poslati,nevjernici."
-
Zato bismo im se osvetili, pa pogledaj kakavje bio kraj poricatelja!
-
I kad reče Ibrahim ocu svom i narodu svom:"Uistinu, ja sam slobodan od onog šta obožavate,
-
Izuzev Onog koji me je stvorio, pa uistinu,On će me uputiti."
-
I učinio je to riječju trajnom u potomstvusvom, da bi se oni povratili.
-
Naprotiv, dao sam da uživaju ovi i očevinjihovi, dok im nije došla Istina i Poslanik jasni.
-
I pošto im je došla Istina, rekoše: "Ovo jesihr, i uistinu, mi smo u njega nevjernici."
-
I rekoše: "Što ovaj Kur´an nije objavljenvelikom čovjeku iz dva grada?"
-
Hoće li oni dijeliti milost Gospodara tvog?Mi raspodjeljujemo između njih njihova sredstva zaizdržavanje u životu Dunjaa, i uzdigli ih jedne naddrugima po stepenima, da jedan od njih drugog uzima uslužbu. A milost Gospodara tvog je bolja od onog štaskupljaju.
-
A da ljudi neće postati jedna zajednica,sigurno bismo onom ko ne vjeruje u Milostivog, zakuće njihove načinili krovove od srebra i stepeništauz koja se penju,
-
I za kuće njihove vrata i sofe na koje senaslanjaju,
-
I zlatne ukrase, iako je to sve užitak životaDunjaa. A Ahiret je kod Gospodara tvog zabogobojazne.
-
A ko bude slijep na sjećanje Milostivog,dodijelit ćemo mu šejtana, pa će mu on biti drug.
-
I uistinu, oni će ih odvraćati s puta, amisliće da su oni upućeni!
-
Dok, kad Nam dođe, reći će: "O da je izmeđumene i između tebe rastojanje dvaju istoka. O loš sidrug!"
-
I neće vam koristiti (ovaj) Dan - kad stezulm činili - što ste vi u kazni saučesnici.
-
Pa zar ti da pročuješ gluhe ili uputišslijepce i onog ko je u zabludi očitoj?
-
Pa ako uklonimo tebe, pa uistinu, Mi ćemonjima biti Osvetnici,
-
Ili ti pokažemo čime im prijetimo; pauistinu, Mi smo nad njima Svemoćni.
-
Zato se drži onoga šta ti je objavljeno.Uistinu, ti si na putu pravom.
-
I uistinu, on je Opomena tebi i narodu tvom;a bićete pitani.
-
I pitaj onog koga smo poslali prije tebe odposlanika Naših, jesmo li učinili mimo Milostivogbogove da budu obožavani?
-
I doista smo poslali Musaa sa znakovima Našimfaraonu i uglednicima njegovim, pa je rekao:"Uistinu, ja sam poslanik Gospodara svjetova."
-
Pa pošto im dođe sa znakovima Našim, gle -oni su im se ismijavali.
-
I nismo im pokazali nijedan znak, a da onnije bio veći od sestre svoje, i dograbili smo ihkaznom, da bi se oni povratili.
-
I rekoše: "O čarobnjače! Zovi nam Gospodarasvog s onim što je s tobom sklopio. Uistinu, mi ćemobiti upućeni."
-
Pa pošto smo otklonili od njih kaznu, gle -oni prekršiše.
-
I objavi faraon u narodu svom, reče: "Onarode moj! Zar nije moja vlast Egipta, i ovih rijeka(što) teku ispod mene? Pa zar ne vidite?
-
Zar (nisam) ja bolji od ovog - njega koji jeprezren i jedva jasan?
-
Pa zašto na njega nisu stavljene narukvice odzlata ili s njim došli meleci (kao) pratioci?"
-
Tad učini lahkim narod svoj, te ga poslušaše.Uistinu, oni su bili narod grješnika.
-
Pa pošto su Nas rasrdili, osvetili smo im sete ih sve potopili,
-
Te ih učinili (stvari) prošlom, i primjeromkasnijima.
-
I pošto je naveden sin Merjemin kao primjer -gle! narod tvoj na to zagalami.
-
I rekoše: "Jesu li bogovi naši bolji ili on?"Naveli su ti ga samo radi rasprave. Naprotiv, oni sunarod svađalački.
-
On je samo rob. Obdarili smo ga i učinili gaprimjerom sinovima Israilovim.
-
A da smo htjeli, sigurno bismo od vasnačinili meleke na Zemlji, da naslijede.
-
I uistinu, to je znanje o Času, zato nikakone sumnjajte u to, i slijedite Mene: ovo je putpravi.
-
I neka vas nikako ne odvrati šejtan; uistinu,on vam je neprijatelj otvoreni.
-
I pošto Isa dođe sa dokazima jasnim, reče:"Doista sam vam došao s mudrošću i da vam objasnimdio onog o čemu se razilazite. Zato se bojte Allaha imene poslušajte.
-
Uistinu, Allah! On je Gospodar moj i Gospodarvaš, zato Njega obožavajte; ovo je put pravi."
-
Tad su se razišle partije među njima. Pateško onima koji čine zulm, od kazne Dana bolnog.
-
Čekuju li samo Čas da im dođe iznenada, a onine opaze?
-
Prijatelji će Tog dana jedni drugimaneprijatelji biti - izuzev bogobojaznih.
-
"O robovi Moji! Nema za vas straha Danas,niti ćete vi tugovati;
-
Oni koji su vjerovali u ajate Naše i bilimuslimani.
-
Uđite u Džennet vi i žene vaše, veseleći se."
-
Obilaziće se oko njih sa posudama od zlata ipeharima, a u njima će biti ono šta zažele duše inaslađuju oči, a u njemu ćete vi biti vječito.
-
A to je Džennet koji vam je dat u naslijeđezbog onog šta ste radili.
-
Imaćete u njemu mnogo voća - od njega ćetejesti.
-
Uistinu, krivci će biti u kazni Džehennemavječito.
-
Neće im se ublažiti, a oni će u njoj bitiočajnici.
-
I nismo im učinili zulm, nego su oni bilizalimi.
-
I dozivat će: "O Malik! Nek svrši s namaGospodar tvoj." Reći će: "Uistinu, vi ste ti kojiostajete!"
-
Doista, donijeli smo vam Istinu, međutim,većina vas ste ti koji Istinu mrze.
-
Zar postavljaju stvar? - pa uistinu, Mi smoTi koji postavljamo.
-
Zar misle da Mi ne čujemo tajnu njihovu isašaptavanje njihovo? Svakako! A izaslanici Naši sukod njih - zapisuju.
-
Reci: "Kad bi Milostivi imao dijete, pa jabih prvi bio od obožavatelja."
-
Slavljen neka je Gospodar nebesa i Zemlje,Gospodar Arša, od onog šta pripisuju.
-
Zato ih ostavi - upuštaju se i zabavljaju,dok ne sretnu Dan njihov kojim im se prijeti.
-
A On je Taj koji je u nebu Bog i na ZemljiBog, i On je Mudri, Znalac.
-
I neka je blagoslovljen Onaj čija je vlastnebesa i Zemlje i onog što je između njih; a kodNjega je znanje Časa i Njemu ćete biti vraćeni.
-
I ne vladaju posredništvom oni koje mimoNjega prizivaju - izuzev ko svjedoči Istinu - a oniznaju.
-
A ako ih upitaš ko ih je stvorio, sigurno ćereći: "Allah!" Pa kako se odvraćaju?
-
I govor njegov je: "O Gospodaru moj! Uistinu,ovi su ljudi koji ne vjeruju."
-
Pa okreni se od njih i reci: "Selam!" - pasaznat će.