-
Ja. Sin.
-
Tako Mi Kur´ana mudrog,
-
Uistinu, ti si (jedan) od izaslanika,
-
Na putu pravom:
-
Objavom Moćnog, Milosrdnog,
-
Da opominješ ljude čiji očevi nisu biliopominjani, pa su oni nemarni.
-
Doista se obistinila Riječ na većini njih, paoni ne vjeruju.
-
Uistinu! Mi smo na vratovima njihovim načiniliokove, pa su oni do brada, zato su oni uzdignutihglava.
-
I načinili smo ispred njih barijeru i iza njihbarijeru, pa ih prekrili - zato oni ne vide.
-
A isto im je, opominjao ih ili ih neopominjao - (oni) neće vjerovati.
-
Jedino opominješ onog ko slijedi Opomenu iboji se Milostivog u nevidljivosti. Zato ga obradujoprostom i nagradom plemenitom.
-
Uistinu! Mi, Mi ćemo oživiti mrtve, a pišemošta su unaprijed poslali, i tragove njihove. A svakustvar - pobrojat ćemo je u Vodiču jasnom.
-
I navedi im primjer stanovnika grada, kad mudođoše izaslanici;
-
Kad poslasmo njima dvojicu - pa porekoše njihdvojicu - te pojačasmo trećim, te rekoše: "Uistinu,mi smo vama izaslanici!"
-
Rekoše: "Vi ste samo smrtnici slični nama, anije objavio Milostivi ništa; vi samo lažete!"
-
Rekoše: "Gospodar naš zna. Uistinu, mi smovama izaslanici,
-
A na nama je jedino dostava jasna."
-
Rekoše: "Uistinu, mi s vama zlo slutimo; akone odustanete, sigurno ćemo vas kamenovati, i sigurnoće vas od nas dotaći kazna bolna."
-
(Izaslanici) rekoše: "Vaša zla kob je savama! Zar zato što ste opomenuti? Naprotiv, vi steljudi koji pretjeruju."
-
I dođe s najdaljeg kraja grada čovjek,trčeći. Reče: "O narode moj! Slijedite izaslanike!
-
Slijedite onog ko od vas ne traži nagradu, aoni su upućeni.
-
I zašto (da) ja ne obožavam Onog ko me jestvorio, a Njemu ćete biti vraćeni?
-
Zar da uzmem mimo Njega bogove? Ako miMilostivi želi štetu, neće mi njihovo posredovanjekoristiti nimalo, niti će me oni spasiti.
-
Uistinu, ja bih tad bio u zabludi očitoj.
-
Uistinu! Ja vjerujem u Gospodara vašeg, zatome čujte!"
-
Rečeno je: "Uđi u Džennet." Rekao je: "O damoj narod zna,
-
Zašto mi je oprostio Gospodar moj i učinio meod počašćenih!"
-
I nismo na narod njegov poslije njegaspustili nikakvu vojsku s neba, i nismo (nikad)spuštali.
-
Bio je samo krik jedan, tad gle: oni ugašeni.
-
O žalosti nad robovima! Nije im došao nijedanposlanik, a da mu se nisu rugali!
-
Zar ne vide koliko smo prije njih uništilinaraštaja, da im se oni ne vraćaju?
-
A svi zajedno će kod nas biti privedeni.
-
A znak za njih je zemlja zamrla: oživljavamoje i izvodimo iz nje žito, pa od njega jedu;
-
I načinili smo na njoj bašče od palmi i loza,i provrili smo na njoj izvore,
-
Da jedu od voća njenog - a nisu to uradileruke njihove. Pa zar neće zahvaljivati?
-
Slava neka je Onom koji je stvorio parovesvega: od onog šta izrasta iz zemlje, i od dušanjihovih, i od onog šta ne znaju!
-
A znak za njih je noć: povlačimo od nje dan,tad gle! oni zamračeni.
-
I Sunce plovi staništu svom. To je diktatMoćnog, Znalca;
-
I Mjesec, odredili smo mu faze dok se vraćakao grančica stara.
-
Sunce - ne treba njemu da dostigne Mjesec,niti noći da pretekne dan. A svakoje u orbiti plovi.
-
I znak im je što smo Mi nosili potomkenjihove u lađi natovarenoj.
-
I stvorili smo za njih nešto njoj slično, (načemu) se transportuju,
-
A ako htjednemo, potopićemo ih, pa im nećebiti pomoći, niti će oni biti izbavljeni,
-
Izuzev milošću od Nas, i (kao) uživanje doizvjesnog vremena.
-
I kad im se kaže: "Bojte se onog šta jeispred vas i šta je iza vas, da bi vam se smilovalo."
-
I nije im došao nijedan znak od znakovaGospodara njihovog, a da nisu bili od njegaodvraćeni!
-
I kad im se kaže: "Udjeljujte od onog čim vasje opskrbio Allah", govore oni koji ne vjeruju, onimakoji vjeruju: "Zar da hranimo onog koga bi, da jehtio Allah, nahranio? Vi ste samo u zabludi očitoj!"
-
I govore: "Kad će ova prijetnja, ako steistiniti?"
-
Očekuju samo krik jedan, obuzeće ih, a oni ćese prepirati.
-
Tad neće moći wasijet (sačiniti), niti će seporodicama svojim vratiti.
-
I puhnuće se u sur, tad gle: oni iz kabura kaGospodaru svom hitaju.
-
Reći će: "O teško nama! Ko nas podiže izspavališta našeg?" "Ovo je ono šta je obećavaoMilostivi, a Istinu su govorili izaslanici."
-
Biće samo krik jedan, tad gle: oni svi kodNas privedeni!
-
Pa Danas neće duši biti učinjen zulm nimalo,i bićete plaćeni jedino kako ste radili.
-
Uistinu, stanovnici Dženneta će Danas bitizauzeti, veseli,
-
Oni i žene njihove, u sjenci, na divanimanaslonjeni;
-
Imaće oni u njemu voće, i imaće oni štazatraže.
-
"Selam!" - biće riječ Gospodara Milosrdnog.
-
"I odvojite se Danas o prestupnici!"
-
Zar vam nisam naložio, o sinovi Ademovi, dane obožavate šejtana? Uistinu, on vam je neprijateljotvoreni -
-
Već da Mene obožavate? Ovo je put pravi.
-
I zaista je između vas zaveo mnoštvo veliko.Pa zar niste razumjeli?
-
Ovo je Džehennem kojim vam je prijećeno!
-
Pržite se njime Danas što niste vjerovali.
-
Danas ćemo zapečatiti usta njihova, agovoriće Nam ruke njihove, i svjedočiće noge njihove,za ono šta su zaradili.
-
A da smo htjeli, sigurno bismo ugasili očinjihove, te bi se utrkivali putem, pa kako bividjeli?
-
I da smo htjeli, sigurno bismo ihpreoblikovali u mjestu njihovom, pa ne bi mogliotići, niti se vratiti.
-
A onog koga poživimo, unazadimo ga ustvaranju, pa zar ne shvataju?
-
I nismo ga poučili pjesništvu, niti mupriliči, to je samo Opomena i Kur´an jasni,
-
Da opomene onog ko je živ, i obistini Riječprotiv nevjernika.
-
Zar ne vide da smo Mi stvorili za njih - odonog šta su uradile ruke Naše - stoku, pa su oninjeni gospodari?
-
I potčinili smo ih njima, pa su od njihjahalice njihove, i od njih jedu.
-
I imaju oni u njima korist i piće; pa zarneće zahvaljivati?
-
A uzimaju mimo Allaha bogove, da bi se onipomogli.
-
Ne mogu im (dati) pomoć i oni su za njihvojska privedenih.
-
Zato neka te ne žalosti govor njihov.Uistinu! Mi znamo šta kriju i šta objelodanjuju.
-
Zar ne vidi čovjek da smo ga Mi stvorili odkapi sperme, pa gle! on protivnik otvoreni.
-
I Nama navodi primjer, a zaboravio jestvaranje svoje. Govori: "Ko će oživiti kosti - a onebudu truhle?"
-
Reci: "Oživiće ih ko ih je sazdao prvi put, aOn je o svakom stvaranju Znalac,
-
Koji vam je iz drveta zelenog načinio vatru,pa gle! vi od nje pripaljujete."
-
Zar nije Onaj koji je stvorio nebesa i Zemljukadar da stvori slične njima? Svakako!, a On jeTvorac, Znalac!
-
Zaista, komanda Njegova kad nešto želi, jestda mu rekne: "Budi!" - tad biva.
-
Pa slavljen neka je Onaj u ruci čijoj jevlast svake stvari, a Njemu se vraćate!