-
Ta. Sin. Mim.
-
To su znaci Kitaba jasnog.
-
Možda bi ti bio uništitelj duše svoje, što(oni) nisu vjernici.
-
Kad bismo htjeli, spustili bismo na njih sneba znak, pa bi mu povili vratove svoje ponizno.
-
I nije im došla nijedna nova opomena odMilostivog, a da nisu bili od nje odvraćeni.
-
Pa doista su poricali, pa doći će im vijesti oonom čemu su se izrugivali.
-
Zar ne vide zemlju, koliko smo dali da iz njeiznikne od svake vrste plemenite?
-
Uistinu, u tome je znak. A nisu većina njihvjernici.
-
I uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
A kad Gospodar tvoj pozva Musaa: "Idi naroduzalima,
-
Narodu faraonovom. Zar se neće pobojati?"
-
Reče: "Gospodaru moj! Uistinu, ja se bojim daće me poreći,
-
I stežu se grudi moje, i ne oslobađa se jezikmoj, zato pošalji Haruna;
-
I imaju oni protiv mene zločin, pa se bojimda će me ubiti."
-
Reče: "Nikako! Pa idite obojica sa znacimaNašim. Uistinu, Mi ćemo biti uz vas slušajući.
-
Pa dođite faraonu, te recite: ´Uistinu, mismo poslanici Gospodara svjetova,
-
Pošalji s nama sinove Israilove!"
-
(Faraon) reče: "Zar te nismo među namaodgojili (kao) dijete? I boravio si među nama (mnoge)godine života svog,
-
I učinio si djelo svoje koje si učinio. A tisi od nezahvalnika."
-
Reče: "Počinio sam ga tad kad sam ja bio odzalutalih.
-
Tad sam pobjegao od vas pošto sam vas seuplašio, pa me je obdario Gospodar moj sudom, iučinio me (jednim) od izaslanika,
-
A to je blagodat kojom mi prigovaraš - da siporobio sinove Israilove."
-
Faraon reče: "A šta je Gospodar svjetova?"
-
(Musa) reče: "Gospodar nebesa i Zemlje i onogizmeđu njih, ako ste uvjereni."
-
(Faraon) reče onima oko sebe: "Zar nečujete?"
-
(Musa) reče: "Gospodar vaš i Gospodar očevavaših ranijih."
-
(Faraon) reče: "Uistinu, poslanik vaš kojivam je poslan, je luđak!"
-
(Musa) reče: "Gospodar istoka i zapada i onogšto je između njih, ako shvatate."
-
(Faraon) reče: "Ako uzmeš drugog boga semmene, sigurno ću te učiniti (jednim) od zatvorenika."
-
(Musa) reče: "Zar kad ti donesem stvaročitu?"
-
(Faraon) reče: "Pa daj je, ako si odistinitih!"
-
Tad (Musa) baci štap svoj, pa gle: on zmijaočita,
-
I izvuče ruku svoju, tad gle: ona bijela zagledatelje.
-
(Faraon) reče uglednicima oko sebe: "Uistinu,ovo je čarobnjak znalac,
-
Želi da vas izvede iz zemlje vaše sihromsvojim; pa šta naređujete?"
-
Rekoše: "Ostavi njega i brata njegovog, apošalji u gradove sakupljače,
-
Dovešće ti svakog čarobnjaka znalca."
-
Pa su sakupljeni čarobnjaci za određenovrijeme dana poznatog,
-
I bi rečeno ljudima: "Jeste li vi sakupljeni,
-
Da bismo mi slijedili čarobnjake, ako onibudu pobjednici?"
-
Pa pošto čarobnjaci dođoše, rekoše faraonu:"Hoćemo li mi uistinu imati nagradu, ako mi budemopobjednici?"
-
Reče: "Da, i uistinu ćete tad biti odpribliženih."
-
Musa im reče: "Bacite ono čega ste vibacači!"
-
Tad baciše konope svoje i štapove svoje irekoše: "Tako nam moći faraonove, uistinu mi, mi smopobjednici."
-
Tad Musa baci štap svoj, pa gle: on progutaono šta su lažirali.
-
Tad se čarobnjaci baciše na sedždu.
-
Rekoše: "Vjerujemo u Gospodara svjetova,
-
Gospodara Musaovog i Harunovog."
-
Reče: "Povjerovaste mu prije no što sam vamdopustio. Uistinu, on je vaš velikan koji vas jepoučio sihru! Pa sigurno ćete saznati. Sigurno ćuodsijeći ruke vaše i noge vaše unakrst, i sigurno ćuvas sve raspeti."
-
Rekoše: "Nije šteta! Uistinu, mi smoGospodaru našem povratnici.
-
Uistinu! Mi žudimo da nam Gospodar našoprosti greške naše jer smo prvi vjernici."
-
I objavismo Musau: "Kreni s robovima Mojimnoću, uistinu, vi ćete biti slijeđeni."
-
Tad posla faraon u gradove sakupljače:
-
"Uistinu, ovi su grupa mala,
-
I uistinu, oni su nas rasrdili,
-
I uistinu, mi smo svi oprezni."
-
Pa ih izvedosmo iz vrtova i izvora,
-
I riznica i mjesta plemenitog.
-
Tako; i dali smo ih u naslijeđe sinovimaIsrailovim.
-
Pa su ih slijedili kad se Sunce rađalo,
-
Pa pošto se vidješe dvije skupine, drugoviMusaovi rekoše: "Uistinu, mi smo sustignuti."
-
Reče: "Nikako! Uistinu, sa mnom je Gospodarmoj, uputiće me."
-
Tad objavismo Musau: "Udri štapom svojimmore!" Tad se razdvoji, te svaki dio bi kao brijegvelik.
-
I približismo tamo druge,
-
I spasismo Musaa i onog ko je bio s njim,sve,
-
Potom potopismo druge.
-
Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisuvjernici.
-
I uistinu, Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
I izrecituj im vijest o Ibrahimu.
-
Kad reče ocu svom i narodu svom: "Štaobožavate?"
-
Rekoše: "Obožavamo idole, pa smo stalno njimaprivrženi."
-
Reče: "Da li vas čuju kad prizivate,
-
Ili vam koriste ili štete?"
-
Rekoše: "Naprotiv, našli smo očeve naše, takočine."
-
Reče: "Pa vidite li šta obožavaste,
-
Vi i očevi vaši stariji?"
-
Pa uistinu, oni su moji neprijatelji, izuzevGospodara svjetova,
-
Koji me je stvorio, pa me On uputio,
-
I Onaj koji me hrani i napaja me.
-
I kad se razbolim, tad On liječi me,
-
I Koji će me usmrtiti, zatim me oživiti,
-
I Koji će mi - nadam se - oprostiti greškumoju na Danu sudnjem.
-
Gospodaru moj! Daruj mi sud i priključi mepravednima.
-
I učini me jezika istinitog u kasnijim(pokoljenjima),
-
I učini me od nasljednika bašče uživanja,
-
I oprosti ocu mom, uistinu, on je bio odzalutalih.
-
I ne ponizi me na Dan kad budu podignuti,
-
Dan kad neće koristiti bogatstvo, nitisinovi,
-
Izuzev onom ko dođe Allahu sa srcem zdravim.
-
I približiće se Džennet bogobojaznima,
-
I pokazaće se džehim zabludjelima,
-
I biće im rečeno: "Gdje je to šta steobožavali
-
Mimo Allaha? Hoće li pomoći vama ili pomoćisebi?"
-
Tad će biti u njega strmoglavljeni oni, i onikoji su zavodili,
-
I vojske Iblisove zajedno.
-
Govoriće - a oni će se u njemu svađati:
-
"Tako nam Allaha, bili smo doista u zabludiočitoj,
-
Kad smo vas izjednačavali sa Gospodaromsvjetova,
-
A zaveli su nas jedino prestupnici,
-
Zato mi nemamo nikakvih posrednika,
-
Niti prijatelja bliska.
-
Pa da nam je ponavljanje, pa da budemo odvjernika!"
-
Uistinu! U tome je znak, a većina njih nisuvjernici!
-
A uistinu, Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
Narod Nuhov je poricao izaslanike,
-
Kad im reče brat njihov Nuh: "Zar se nebojite?
-
Uistinu! Ja sam vama poslanik pouzdan,
-
Zato se bojte Allaha i mene poslušajte!
-
A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu,nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova.
-
Zato se bojte Allaha i mene poslušajte!"
-
Rekoše: "Zar da tebi vjerujemo, a slijede tenajniži?"
-
Reče: "A nemam ja znanje o onom šta rade,
-
Obračun njihov je jedino do Gospodara mog,kad biste zapazili!
-
I nisam ja progonitelj vjernika,
-
Ja sam samo opominjač jasni."
-
Rekoše: "Ako ne prestaneš, o Nuhu, sigurnoćeš biti od kamenovanih."
-
Reče: "Gospodaru moj! Uistinu, moj narod meporiče,
-
Zato presudi između mene i između njihpresudom, i spasi mene i onog ko je sa mnom odvjernika."
-
Pa spasismo njega i onog ko je bio s njim, ulađi natovarenoj,
-
Zatim smo poslije potopili preostale.
-
Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisuvjernici.
-
I uistinu, Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
Ad je poricao izaslanike,
-
Kad im reče brat njihov Hud: "Zar se nebojite?
-
Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani,
-
Zato se bojte Allaha i poslušajte mene!
-
A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu,nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova.
-
Gradite li na svakoj uzvišici obilježje,poigravate se,
-
I gradite tvrđave, da biste se viovjekovječili?
-
I kad napadate, napadate (kao) tirani.
-
Zato se bojte Allaha i poslušajte mene!
-
I bojte se Onog koji vas je pomogao onim štaznate.
-
Pomogao vas je stokom i sinovima,
-
I baščama i izvorima.
-
Uistinu! Ja se plašim nad vama kazne Danastrahovitog."
-
Rekoše: "Isto nam je da li ti wazio ili nebio od waiza;
-
Ovo je samo običaj ranijih,
-
I nećemo mi biti kažnjeni."
-
Tad su ga porekli, pa smo ih uništili.Uistinu! U tome je znak, a većina njih nisu vjernici.
-
A uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
Poricao je Semud izaslanike.
-
Kad im reče brat njihov Salih: "Zar se nebojite?
-
Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani,
-
Zato se bojte Allaha i poslušajte mene!
-
A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu,nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova.
-
Hoćete li biti ostavljeni u onom šta jeovdje, sigurni,
-
U baščama i izvorima,
-
I usjevima i palmama - plodovi njihovi zreli-
-
I klešete iz brda kuće spretno?
-
Zato se bojte Allaha i poslušajte mene,
-
I ne slušajte naredbu onih koji pretjeruju,
-
Koji čine fesad na Zemlji i ne popravljaju."
-
Rekoše: "Ti si samo od opčinjenih;
-
Ti si samo smrtnik sličan nama. Pa daj znakako si od istinitih."
-
Reče: "Ovo je deva. Imaće ona napajanje, ivi ćete imati napajanje dana poznatog.
-
I ne dotičite je zlom, pa da vas snađe kaznaDana strahovitog."
-
Pa je raniše, i postaše pokajanici.
-
Tad ih spopade kazna. Uistinu, u tome jeznak, a većina njih nisu vjernici.
-
A uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
Narod Lutov je poricao izaslanike,
-
Kad im reče brat njihov Lut: "Zar se nebojite?
-
Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani,
-
Zato se bojte Allaha i poslušajte mene!
-
A ne tražim od vas za to nikakvu nagradu,nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova.
-
Zar dolazite muškarcima od svjetova,
-
A ostavljate šta vam je stvorio Gospodar vašod žena vaših? Naprotiv, vi ste narod prestupnika."
-
Rekoše: "Ako ne prestaneš o Lute, sigurnoćeš biti od protjeranih."
-
Reče: "Uistinu, ja sam od onih koji mrzeposao vaš.
-
Gospodaru moj! Spasi mene i porodicu moju odonog šta rade!"
-
Pa smo spasili njega i svu njegovu porodicu,
-
Izuzev starice među zaostalima,
-
Zatim smo uništili druge,
-
A izlili smo na njih kišu. Pa zle li kišeopominjanih!
-
Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisuvjernici.
-
I uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
Poricali su stanovnici Ejke izaslanike,
-
Kad njima reče Šuajb: "Zar se ne bojite?
-
Uistinu! Ja sam vam poslanik pouzdani,
-
Zato se bojte Allaha i poslušajte mene!
-
A ne tražim od vas nikakvu nagradu za to,nagrada moja je jedino do Gospodara svjetova.
-
Ispunjavajte mjeru i ne budite odzakidatelja.
-
Mjerite mjerilom ispravnim.
-
I ne štetujte ljudima stvari njihove, nitipravite nered na Zemlji čineći fesad,
-
I bojte se Onog koji je stvorio vas ipokoljenja ranija."
-
Rekoše: "Ti si samo od opčinjenih;
-
I ti si samo smrtnik sličan nama i smatramote sigurno (jednim) od lažaca.
-
Pa daj da padne na nas komad neba, ako si odistinitih."
-
Reče: "Gospodar moj je Najbolji znalac onogšta radite."
-
Tad su ga porekli, pa ih je spopala kaznaDana tame. Uistinu, to je bila kazna Danastrahovitog.
-
Uistinu, u tome je znak, a većina njih nisuvjernici.
-
A uistinu! Gospodar tvoj! On je Moćni,Milosrdni.
-
I uistinu, to je Objava Gospodara svjetova,
-
Spušta ga Duh pouzdani,
-
Na srce tvoje, da budeš od opominjača,
-
Na jeziku arapskom, jasnom.
-
I uistinu, on je u zeburima ranijih.
-
Zar im nije znak (to) što ga znaju učenisinovi Israilovi?
-
A da smo ga objavili nekom od stranaca,
-
Pa im ga čitao, ne bi bili u njega vjernici.
-
Tako to uvlačimo u srca prestupnika.
-
Neće vjerovati u njega, dok ne vide kaznubolnu.
-
Pa doći će im iznenadno, a oni neće opaziti.
-
Tad će govoriti: "Hoće li nam se odložiti?"
-
Pa zar kaznu Našu požuruju?
-
Pa zar nisi vidio, ako im damo da uživajugodinama,
-
Zatim im dođe ono čime im se prijetilo,
-
Neće im koristiti ono šta uživaju.
-
I nismo uništili nijedan grad, a da on nijeimao opominjače,
-
Opomenom, a nismo zalimi.
-
I nisu ga spustili šejtani,
-
I ne dolikuje im, niti mogu.
-
Uistinu, oni su od prisluškivanja odvojeni.
-
Zato ne prizivaj uz Allaha boga drugog, pada budeš od kažnjenih.
-
I upozoravaj rodbinu svoju najbližu,
-
I spusti krilo svoje onom ko te slijedi odvjernika.
-
Pa ako te ne poslušaju, tad reci: "Uistinu,ja sam slobodan od onog šta radite."
-
Pa pouzdaj se u Moćnog, Milosrdnog,
-
Koji te vidi kad stojiš,
-
I kretanje tvoje među onima koji činesedždu.
-
Uistinu! On, On je Onaj koji čuje, Znalac.
-
Hoću li vas obavijestiti na koga se spuštajušejtani?
-
Spuštaju se na svakog lažljivca, grješnika,
-
Koriste sluh, a većina njih su lažljivci.
-
A pjesnike - slijede ih zalutali.
-
Zar ne vidiš da oni u svakoj dolini lutaju,
-
I da oni govore ono što ne rade?
-
Izuzev onih koji vjeruju i čine dobra djelai spominju Allaha mnogo, i brane se nakon što im seučini zulm. A saznaće oni koji čine zulm, kojempovratištu se vraćaju!