Ta. Ha.

Nismo ti objavili Kur´an da se mučiš,

Nego (kao) Opomenu za onog ko se boji(Allaha).

Objava je od Onog ko je stvorio Zemlju inebesa visoka -

Milostivog, na Aršu opstojećeg.

Njegovo je šta je u nebesima i šta je naZemlji, i šta je između njih dvoje, i šta je ispodtla.

A ako si glasan u govoru, pa uistinu, On znatajnu i skrivenije.

Allah! Samo je On Bog! Njegova imena sunajljepša!

A da li ti je stigao hadis o Musau?

Kad ugleda vatru pa reče porodici svojoj:"Sačekajte! Uistinu, ja sam opazio vatru; možda ćuvam od nje donijeti glavnju, ili ću kod vatre naćiuputu."

Pa pošto joj stiže, bi pozvan: "O Musa!

Uistinu! Ja, Ja sam Gospodar tvoj! Zato izujobuću svoju. Uistinu si ti u svetoj dolini Tuwa,

I Ja sam te odabrao, zato slušaj šta ti seobjavljuje.

Uistinu! Ja, Ja sam Allah! Nema boga osimMene! Zato Mene obožavaj i obavljaj salat, da Me sesjetiš.

Uistinu, Čas je dolazeći, skori je, tajim gada bi se platilo svakoj duši ono zašto se trudila.

Zato neka te nikako od njega ne odvrati onajko u njega ne vjeruje i slijedi strast svoju, pa dastradaš.

A šta je to u desnici tvojoj, o Musa?"

Reče: "Ovo je moj štap, oslanjam se na njegai mlatim (lišće) njime ovcama svojim, a imam ja unjemu (i) druge svrhe."

(Allah) reče: "Baci ga, o Musa!"

Pa ga baci, tad gle: on zmija, gmiže.

Reče: "Uzmi je i ne boj se. Povratićemo jenjenom prvom stanju;

I stavi ruku svoju pod pazuho svoje, izaći ćebijela, bez nedostatka - znak drugi,

Da bismo ti pokazali od znakova Naših, veći.

Idi faraonu! Uistinu, on je prevršio."

(Musa) reče: "Gospodaru moj! Proširi mi grudimoje,

I olakšaj mi stvar moju,

I razveži čvor jezika mog,

(Da) razumiju govor moj,

I učini mi wezirom iz porodice moje,

Haruna, brata mog;

Pojačaj njime snagu moju,

I pridruži ga u stvari mojoj,

Da slavimo Tebe mnogo,

I spominjemo Te mnogo.

Uistinu! Ti si Onaj koji nas vidi."

(Allah) reče: "Već ti je dato potraživanjetvoje, o Musa",

I doista smo te darovali drugi put,

Kad smo objavili majci tvojoj šta jeobjavljeno:

"Ubaci ga u tabut i baci ga u rijeku, pa ćega izbaciti rijeka na obalu, uzeće ga neprijatelj Moji neprijatelj njegov." I bacio sam na te ljubav odSebe, i da budeš odgajan pod okom Mojim.

Kad ode sestra tvoja, pa reče: "Hoćete li davam ukažem na onog ko će ga odgajati?" Tad smo tevratili majci tvojoj da ohladi oko svoje i ne tuguje.I ubio si dušu, pa smo te oslobodili brige, iiskušavali te kušnjom; pa si boravio godinama međustanovnicima Medjena, zatim si došao po odredbi, oMusa.

I odabrao sam te Sebi:

"Idi ti i brat tvoj sa znakovima Mojim, i nepopuštajte u Mom spominjanju.

Idite faraonu. Uistinu, on je prevršio,

Pa mu recite riječ blagu, da bi se on poučioili pobojao."

Rekoše: "Gospodaru naš! Uistinu! Mi se bojimoda će na nas požuriti ili da će prevršiti."

(Allah) reče: "Ne bojte se! Uistinu, Ja samsa vama dvojicom, čujem i vidim.

Zato mu idite, pa recite: ´Uistinu mi smo dvaposlanika Gospodara tvog, pa pošalji s nama sinoveIsrailove, i ne muči ih. Doista smo ti donijeli znakod Gospodara tvog, a mir nek´ je nad onim ko slijediUputu.

Uistinu, nama je već objavljeno da će bitikazna nad onim ko porekne i odvrati se."

(Faraon) reče: "Pa ko je Gospodar vaš, oMusa?"

(Musa) reče: "Gospodar naš je onaj koji jesvakoj stvari dao stvaranje njeno, zatim uputio."

(Faraon) reče: "Pa kakvo je stanje pokoljenjaranijih?"

(Musa) reče: "Znanje o njima je u Knjizi kodGospodara mog. Ne griješi Gospodar moj, nitizaboravlja,

Onaj koji je za vas učinio Zemlju bešikom, iutro vam po njoj puteve, i spustio s neba vodu" - pasmo izveli njome parove bilja različitog.

Jedite i napasajte stoku svoju. Uistinu, utome su znaci za posjednike razuma.

Od nje smo vas stvorili i u nju vas vraćamo,i iz nje ćemo vas izvesti drugi put.

I doista smo mu pokazali znakove Naše, svakogod njih, pa je porekao i odbio.

(Faraon) reče: "Jesi li nam došao da nasizvedeš iz zemlje naše sa sihrom svojim, o Musa?

Pa sigurno ćemo ti donijeti sihr sličan tome;zato utvrdi između nas i tebe rok, nećemo gaprekršiti mi niti ti, na mjestu odgovarajućem."

(Musa) reče: "Termin vaš je dan ukrašavanja,i nek se saberu ljudi jutrom."

Tad se faraon okrenu, pa skova svoj plan,zatim dođe.

Musa im reče: "Teško vama! Ne izmišljajteprotiv Allaha laž, pa da vas kaznom iskorijeni. Adoista neće uspjeti ko izmišlja."

Zatim su se prepirali o stvari svojojmeđusobno i krili sašaptavanje.

Rekoše: "Uistinu, ova dvojica su dvačarobnjaka, žele da vas izvedu iz zemlje vaše sihromsvojim, i unište tarikat vaš najprimjerniji.

Zato skujte plan vaš, zatim dođite u saffu.Pa doista će danas uspjeti ko nadvlada."

Rekoše: "O Musa! Ili da baciš, ili da budemoprvi koji baca?"

Reče: "Naprotiv, bacite!" Tad gle: konopinjihovi i štapovi njihovi mu se učiniše od sihranjihovog, da oni gmižu.

Tad Musa osjeti u svojoj duši strah.

Rekosmo: "Ne boj se! Uistinu ti, ti ćeš bitiviši.

I baci to šta je u desnici tvojoj! Progutaćeono šta su napravili. Uistinu, napravili su lukavstvočarobnjaka, a čarobnjak neće uspjeti ma gdje došao."

Tad se čarobnjaci baciše na sedždu. Rekoše:"Vjerujemo u Gospodara Harunovog i Musaovog."

(Faraon) reče: "Povjerovaste li mu prije negovam dopustih? Uistinu, on je velikan vaš koji vas jenaučio sihru. Zato ću sigurno odsjeći ruke vaše inoge vaše unakrst, i sigurno ću vas raspeti na stablapalmi. A sigurno ćete saznati koji je od nas žešćekazne i trajnije."

Rekoše: "Nećemo te odabrati nad onim šta namje došlo od jasnih dokaza, i Onim ko nas je stvorio,zato sudi šta ćeš ti presuditi. Samo sudiš ovaj životDunjaa.

Uistinu, mi vjerujemo u Gospodara našeg, danam oprosti greške naše i ono na šta si nas prisiliood sihra. A Allah je Najbolji i Najtrajniji."

Uistinu, onaj ko dođe Gospodaru svom kaokrivac, pa uistinu, imaće on Džehennem. Neće umrijetiu njemu, niti živjeti.

A ko Mu dođe (kao) vjernik, već radio dobradjela, pa ti takvi će imati stepene visoke;

Bašče Adna ispod kojih teku rijeke, bićevječno u njima; a to je plaća onog ko se očisti.

I doista smo objavili Musau: "Kreni sarobovima Mojim noću, pa udari za njih put suh u moru,ne bojeći se sustizanja, niti se strašeći."

Tad ih je slijedio faraon sa vojskama svojim,pa ih je od mora prekrilo ono što ih je prekrilo.

I zaveo je faraon narod svoj, a nije uputio.

O sinovi Israilovi! Doista smo vas izbaviliod vašeg neprijatelja, i sklopili ugovor s vama (na)obronku Tura desnom i spustili na vas mennu iprepelice.

Jedite od dobrih stvari kojima smo vasopskrbili, i ne pretjerujte u tome pa da na vas padnesrdžba Moja. A onaj na koga se spusti srdžba Moja, padoista je propao.

I uistinu, Ja sam Oprosnik onom ko se pokajei uzvjeruje i radi dobro, zatim se uputi.

"A šta te je požurilo od naroda tvog, oMusa?"

Reče: "Oni su ti koji su mi na tragu, apožurio sam Tebi Gospodaru moj, da budeš zadovoljan."

Reče: "Pa uistinu, Mi smo već iskušavalinarod tvoj poslije tebe i zaveo ih je Samirijja."

Tad se vrati Musa narodu svom srdit, tužan.Reče: "O narode moj! Zar vam nije dao Gospodar vašobećanje lijepo? Pa zar vam se odužilo vrijeme, iliželite da vas snađe srdžba Gospodara vašeg, pa ste miprekršili obećanje?"

Rekoše: "Nismo ti prekršili obećanje svojomvoljom, nego smo mi bili natovareni teretima nakitanarodnog, pa smo ih ubacili, te je isto tako bacioSamirijja.

Pa im je izvadio tele - tijelo, imalo je ono(mogućnost) mukanja, te rekoše: "Ovo je bog vaš i bogMusaov - ta zaboravio je."

Pa zar ne vide da im ne uzvraća govor, i nevlada im štetom niti korišću?

A doista im je rekao Harun još prije: "Onarode moj! Njime ste samo iskušani. A uistinu,Gospodar vaš je Milostivi, zato me slijedite iposlušajte naredbu moju."

Rekoše: "Nećemo njemu prestati biti odani doknam se Musa ne vrati."

Reče: "O Harune! Šta te je zadržalo kad si ihvidio (da) lutaju,

Da me ne slijediš? Pa zar si se suprotstavionaredbi mojoj?"

Reče: "O sine majke moje! Ne grabi me za mojubradu, niti moju glavu! Uistinu, ja sam se bojao dane kažeš: ´Razjedinio si sinove Israilove i nisičekao moju riječ."

Reče: "Pa šta je stvar tvoja, o Samirijja?"

Reče: "Opazio sam ono šta nisu spazili, pasam zgrabio šaku (prašine) iz traga izaslanika, te jeodbacio; a tako me je navela moja duša."

Reče: "Onda idi! Pa uistinu, za tebe je da uživotu govoriš: ´Nema doticanja.´ I uistinu, ti imaštermin, neće ti biti iznevjeren. I gledaj ka bogusvom, onom kojem si stalno privržen: sigurno ćemo gaspaliti, zatim ćemo ga sigurno potpuno u moreraspršiti.

Vaš Bog je jedino Allah koji - nema boga osimNjega - obuhvata svaku stvar znanjem."

Tako tebi kazasmo neke vijesti, ono što jeveć prethodilo, a doista smo ti dali od Nas Opomenu.

Ko se od nje odvrati, pa uistinu će on naDan kijameta nositi teret.

Vječno će biti u njemu. A zlo je opterećenjeza njih na Dan kijameta,

Dan kad se puhne u sur, i saberemoprestupnike Tog dana modre,

Tiho će međusobno govoriti: "Ostali ste samodeset (dana)."

Mi smo Najbolji znalac onog šta će govoriti,kad rekne tarikatom najprimjerniji njihov: "Ostaliste samo dan."

I pitaju te o planinama, pa reci: "Smrvit ćeih Gospodar moj u prašinu drobljenjem,

Te ih ostaviti ravnicom, pustopoljinom,

Nećeš vidjeti na njoj iskrivljenost, nitineravninu."

Tog dana slijedit će pozivača, neće bitinjegovog skretanja i stišaće se glasovi Milostivom,pa nećeš čuti, izuzev šapat.

Tog dana neće koristiti posredovanje, izuzevkome dozvoli Milostivi, i zadovolji (Ga) njegovariječ.

Zna šta je ispred njih i šta je iza njih, ane obuhvataju to znanjem.

I poniziće se lica Živom, Samoopstojećem. Adoista neće uspjeti ko je nosio (teret) zulma.

A ko je radio dobra djela, i on bio vjernik,pa neće se bojati zulma, niti zakidanja.

I tako smo ga objavili (kao) Kur´an naarapskom, i izložili u njemu neke prijetnje, da bi seoni pobojali, ili da im pobudi opomenu.

Pa uzvišen neka je Allah, Vladar istinski! Ine žuri s Kur´anom prije no što ti se okončaobjavljivanje njegovo, i reci: "Gospodaru moj, uvećajmi znanje!"

I doista smo obavezali Adema ranije, pa jezaboravio i nismo našli u njega odlučnosti.

I kad rekosmo melecima: "Padnite na sedžduAdemu", tad učiniše sedždu, izuzev Iblisa; odbio je.

Tad rekosmo: "O Ademe! Uistinu je ovoneprijatelj tebi i ženi tvojoj. Zato neka vas nikakone izvede iz Dženneta, pa da se mučiš.

Uistinu, za tebe je da nećeš gladniti unjemu, niti ogoliti,

I da ti u njemu nećeš ožedniti, niti suncuizložen biti."

Tad mu došapnu šejtan. Reče: "O Ademe! Hoćešli da ti ukažem na drvo besmrtnosti i carstvo kojeneće nestati?"

Pa njih dvoje pojedoše od njega, te im seukazaše sew´ati njihovi, i počeše po sebi krpiti(šiti) nešto lišća džennetskog. I nije poslušao AdemGospodara svog, pa je skrenuo.

Zatim ga je odabrao Gospodar njegov, pa muoprostio i uputio.

(Allah) reče: "Siđite iz njega oboje - svi!Vi ste jedno drugom neprijatelj." Pa ako vam dođe odMene Uputa, pa ko bude slijedio Uputu Moju, tad nećezalutati, niti se unesrećiti.

A ko se okrene od Moje Opomene, pa uistinuće on imati život tjeskoban, a sakupićemo ga na Dankijameta slijepog.

Reći će: "Gospodaru moj! Zašto si me sakupioslijepog, a već sam bio onaj koji vidi?"

(Allah) će reći: "Tako. Dolazili su tiznakovi Naši, pa si ih zaboravio, i isto tako ćešDanas biti zaboravljen!"

A tako ćemo platiti onoga ko pretjera i nebude vjerovao u ajete Gospodara svog; a sigurno jekazna Ahireta žešća i trajnija.

Pa zar ih ne upućuje (to) koliko smo prijenjih uništili naraštaja - hodaju po naseljimanjihovim? Uistinu, u tome su znaci za posjednikerazuma.

A da nije Riječi prethodne od Gospodara tvogi roka određenog, sigurno bi bila nužna (kazna).

Zato se strpi nad onim šta govore i slavi sahvalom Gospodara svog prije izlaska Sunca i prijezalaska njegovog, i neko vrijeme noći - pa slavi (Ga)i krajevima dana, da bi ti bio zadovoljan.

I nikako ne upravljaj oči svoje prema onomšta smo dali da uživaju parovi od njih - sjaju životaDunjaa - da bismo ih time iskušali. A opskrbaGospodara tvoga je bolja i trajnija.

I naređuj porodici svojoj salat, i istraj natome. Ne pitamo te za opskrbu: Mi te opskrbljujemo; aishod je za bogobojaznost.

I govore: "Zašto nam ne donese znak odGospodara svog?" Zar im nije došao dokaz onoga šta jeu listovima pređašnjim?

A da smo ih Mi uništili kaznom prije njega,sigurno bi rekli: "Gospodaru naš! Zašto nam nisiposlao poslanika, pa da slijedimo ajete Tvoje, prijeno što smo poniženi i osramoćeni?"

Reci: "Svako je čekalac, zato čekajte! Pasaznaćete ko su sljedbenici ravnog puta i ko seupućuje."