Alif. Lam. Ra. Knjiga - učinjeni su presudnimajeti njeni, zatim razjašnjeni od Mudrog,Obaviještenog:

"Obožavajte samo Allaha. Uistinu! Ja sam vamod Njega opominjač i donosilac radosnih vijesti",

I: "Tražite oprost od Gospodara vašeg, potomMu se pokajte, daće vam da uživate uživanjem lijepimdo roka određenog, i daće svakom posjedniku dobrote,dobrotu Svoju. A ako se okrenete, pa uistinu, ja sebojim nad vama kazne Dana velikog.

Allahu je povratak vaš, a On nad svakom stvariima moć."

Besumnje! Oni uistinu svijaju grudi svoje dase sakriju od Njega. Uistinu, kad se prekrivajuodjećom svojom - zna šta skrivaju i šta obznanjuju.Uistinu! On je Znalac grudi.

I nema ni jedne životinje na Zemlji, a da nijena Allahu opskrba njena, i zna boravište njeno imjesto odlaganja njeno; svakoje je u Knjizi jasnoj.

I On je Taj koji je stvorio nebesa i Zemlju ušest dana - a bio je Arš Njegov nad vodom - da bi vasiskušao, koji je od vas bolji djelom. A ako kažeš:"Uistinu, vi ćete biti podignuti poslije smrti!",sigurno će reći oni koji ne vjeruju: "Ovo je samosihr očiti."

A ako im odložimo kaznu do vremena odbrojanog,sigurno će reći: "Šta je zadržava?" Doista, na Dankad im dođe - neće biti okrenuta od njih, i spopastće ih ono čemu su se izrugivali.

I ako damo da čovjek okusi od Nas milost,zatim mu je istrgnemo, uistinu, on je očajan,nezahvalan.

A ako damo da on iskusi blagonaklonost, nakonšto ga je nevolja dotakla, sigurno će reći: "Zla suotišla od mene." Uistinu, on je veseo, hvalisav,

Izuzev onih koji pokažu strpljivost i buduradili dobra djela, ti takvi će imati oprost inagradu veliku.

Pa možda bi ti izostavio dio onog šta ti seobjavljuje, i stijesnile time grudi tvoje, štogovore: "Zašto mu se ne spusti riznica ili ne dođe snjim melek?" Ti si samo opominjač, a Allah je nadsvakom stvari Zaštitnik.

Zar govore: "Izmišlja ga." Reci: "Pa donesitedeset sura sličnih njemu, izmišljenih, i pozovitekoga možete mimo Allaha, ako istinu govorite!"

Pa ako vam se ne odazovu, tad znajte da jeobjavljen znanjem Allahovim, i da nema boga semNjega. Pa jeste li vi muslimani?

Ko želi život Dunjaa i ukras njegov,isplatićemo im djela njihova u njemu i oni u njemuneće biti oštećeni.

To su oni koji će na Ahiretu imati samovatru, a propast će šta su činili na njemu, a zaludnoje šta su radili.

Pa da li je, ko je na dokazu jasnom odGospodara njegovog - a uči ga svjedok od Njega, iprije njega Knjiga Musaova - vodič i milost? Takvivjeruju u njega. A ko od stranaka ne vjeruje u njega- pa vatra će biti mjesto njegovo. Zato ne budi usumnji o tome. Uistinu, on je Istina od Gospodaratvog; međutim, većina ljudi ne vjeruje.

A ko je nepravedniji od onog ko izmišljaprotiv Allaha laž? Takvi će biti dovedeni predGospodara njihovog, i reći će svjedoci: "To su onikoji su lagali protiv Gospodara svog." Besumnje,prokletsvo Allahovo je na zalimima,

Onima koji odvraćaju od puta Allahovog itraže iskrivljenost u njemu, a oni su u Ahiretnevjernici.

Takvi neće biti ti koji će umaći na Zemlji ineće oni imati mimo Allaha nikakvih zaštitnika!Udvostručiće im se kazna! Neće se moći (koristiti)sluhom, niti će vidjeti.

Takvi će biti oni koji izgube duše svoje, anestaće od njih šta su izmišljali.

Nema sumnje da će oni, (baš) oni na Ahiretubiti najveći gubitnici.

Uistinu, oni koji vjeruju i rade dobra djela,i budu skrušeni Gospodaru svom - takvi će bitistanovnici Dženneta. Oni će u njemu biti vječito.

Primjer (ovih) dviju skupina, je kao slijepcai gluhog, i onog koji vidi i onog koji čuje. Jesu liisti primjerom? Pa zar nećete razmisliti?

I doista smo poslali Nuha narodu njegovom:"Uistinu! Ja sam vam opominjač jasni,

Da obožavate samo Allaha. Uistinu! Ja seplašim nad vama kazne Dana bolnog.

Tad rekoše uglednici koji nisu vjerovali iznaroda njegovog: "Vidimo te samo kao smrtnika sličnognama, i vidimo te - slijede te samo oni koji sunajniži naši, bez razmišljanja, i ne vidimo nikakvevaše zasluge nad nama; naprotiv, smatramo vaslažovima."

Reče: "O narode moj! Da li vidite, ako sam jana jasnom dokazu od Gospodara svog - a dao mi je odSebe milost - a vi slijepi na to, zar ćemo učiniti daprionete uz to, a vi njegovi mrzitelji?"

"I o narode moj! Ne tražim od vas za toimetak. Nagrada moja je jedino do Allaha; a nisam japrogonitelj onih koji vjeruju. Uistinu, oni su tikoji će sresti Gospodara svog. Međutim, ja vas vidimnarodom koji ne zna."

"I o narode moj! Ko će mi pomoći protivAllaha, ako ih otjeram? Pa zar se nećete opametiti?

I ne kažem vam: ´Kod mene su rizniceAllahove´, niti ´Znam nevidljivo´, i ne kažem:´Uistinu, ja sam melek.´ I ne govorim onima kojepreziru oči vaše (da) im Allah neće dati dobro. Allahje Najbolji znalac onog šta je u dušama njihovim.Uistinu, ja bih tad bio od zalima."

Rekoše: "O Nuhu! Već si raspravljao s nama,pa si umnožio raspravljanje naše; zato nam daj točime nam prijetiš, ako istinu govoriš."

Reče: "Samo će vam Allah to dati, ako hoće, aniste vi ti koji će umaći.

I neće vam koristiti savjet moj, ako budemželio da vas posavjetujem, ako Allah bude želio davas zavede. On je Gospodar vaš i Njemu ćete sevratiti."

Zar govore: "Izmišlja ga." Reci: "Ako gaizmišljam - pa na meni je krivica moja, a ja samslobodan od tog što ste skrivili."

I bi objavljeno Nuhu: "Niko neće vjerovati iznaroda tvog, izuzev ko je već vjerovao. Zato se nesekiraj zbog onog šta čine,

I gradi lađu pod očima Našim i objavom Našomi ne obraćaj Mi se zbog onih koji su činili zulm.Uistinu! Oni će biti potopljeni."

I gradio je lađu; i kad god bi kraj njegaprošli uglednici iz naroda njegovog, rugali bi mu se.Reče: "Ako nam se rugate, pa uistinu, mi ćemo serugati vama, kao što se rugate.

Pa znaćete onog kome će doći kazna, sramotećiga, i na koga će se sručiti kazna trajna."

Dok, kad dođe naredba Naša i šiknu peć,rekosmo: "Ukrcaj u nju od svake vrste dvoje; iporodicu svoju - izuzev onog kome je prethodila Riječ- i ko je vjerovao." A nije vjerovao s njim (niko),izuzev malo (njih).

I reče (Nuh): "Ukrcajte se u nju! U imeAllaha je plovidba njena i pristanak njen. Uistinu,Gospodar moj je Oprosnik, Milosrdni."

I ona je plovila s njima na talasu kao brda.I zovnu Nuh sina svog - a bio je odvojen: "O sinčićumoj! Ukrcaj se s nama i ne budi s kafirima!"

(Sin) reče: "Pribjeći ću planini, zaštitićeme od vode." (Nuh) reče: "Nema zaštitnika danas odnaredbe Allahove, izuzev kome se smilovao." I nadođeizmeđu njih dvojice talas i bi od potopljenih.

I bi rečeno: "O Zemljo! Progutaj vodu svoju!"I: "O nebo! Prestani!" I opade voda, i naredba biizvršena i nasuka se na Džudijj, i bi rečeno: "Dalekobio narod zalima!"

I zovnu Nuh Gospodara svog, pa reče:"Gospodaru moj! Uistinu, sin moj je iz porodice moje,a uistinu, obećanje Tvoje je Istina, a Ti siNajpravedniji od sudaca!"

Reče: "O Nuhu! Uistinu, on nije od porodicetvoje; uistinu, on je posla drugačijeg od dobrog,zato Me ne pitaj o onom o čemu ti nemaš znanje.Uistinu, Ja te savjetujem da ne budeš od džahila."

Reče: "Gospodaru moj! Uistinu, ja tražimzaštitu u Tebe da Te ne upitam ono o čemu ja nemamznanje. I ako mi ne oprostiš i ne smiluješ mi se,biću od gubitnika."

Bi rečeno: "O Nuhu! Siđi sa selamom od Nas iblagoslovima tebi i narodima od onog ko je s tobom. Anarodi - daćemo da oni uživaju, zatim će ih od Nasdotaći kazna bolna."

To su neke vijesti nevidljivog koje tiobjavljujemo. Nisi ih znao ti niti narod tvoj prijeovoga. Zato se strpi. Uistinu, ishod je zabogobojazne.

I Adu, brata njihovog Huda. Reče: "O narodemoj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog boga semNjega! Vi ste samo oni koji izmišljaju.

O narode moj! Ne tražim od vas za to nagradu,nagrada moja je jedino od Onog koji me je stvorio. Pazar ne shvatate?"

"I o narode moj! Tražite oprost Gospodaravašeg, zatim Mu se pokajte, poslaće na vas neboobilno i dodati vam snagu snazi vašoj, i ne okrećitese (kao) prestupnici!"

Rekoše: "O Hude! Nisi nam donio jasan dokaz,i nismo mi ti koji će napustiti bogove svoje zbogriječi tvoje, i nismo mi tebi vjernici.

Kažemo da te je samo pogodio zlom neki odbogova naših." Reče: "Uistinu, ja pozivam za svjedokaAllaha, i svjedočite da sam ja slobodan od onog štapridružujete,

Mimo Njega. Pa prevarite me svi, zatim mi neodgađajte.

Uistinu! Ja se pouzdavam u Allaha, Gospodarasvog i Gospodara vašeg. Nema nijedne životinje, a daOn nije Držalac za kiku njenu! Uistinu, Gospodar mojje na putu pravom.

Pa ako se okrenete, pa doista sam vamdostavio ono s čim sam vam poslat, a daće Gospodarmoj da (vas) naslijedi narod drugačiji od vas, anećete Njemu štetiti nimalo. Uistinu, Gospodar moj jenad svakom stvari ^uvar."

I pošto dođe naredba Naša, spasismo Huda ione koji su s njim vjerovali, milošću od Nas, iizbavismo ih od kazne grube.

A to je bio Ad. Nijekali su ajete Gospodarasvog i suprotstavljali se poslanicima Njegovim, islijedili naredbu svakog tiranina svojeglavog.

I bili su slijeđeni na ovom Dunjauprokletstvom, i (biće) na Dan kijameta. Besumnje!Uistinu! Ad - (oni) nisu vjerovali u Gospodaranjihovog. Daleko neka je Ad, narod Hudov!

I Semudu, brata njihovog Saliha. Reče: "Onarode moj! Obožavajte Allaha! Nemate vi drugog bogasem Njega. On vas je sazdao od zemlje i nastanio vasna njoj, zato tražite oprost od Njega, potom Mu sepokajte. Uistinu, Gospodar moj je Bliski, Onaj kojise odaziva."

Rekoše: "O Salih! Doista si među nama bio(kao) onaj od kojeg se nada, prije ovog. Zar ćeš namzabraniti da obožavamo ono šta su obožavali očevinaši, a uistinu, mi smo u ozbiljnoj sumnji prema onomčemu nas pozivaš."

Reče: "O narode moj! Da li vidite? - Ako samna jasnom dokazu od Gospodara svog - a dao mi je odSebe milost - pa ko će me pomoći protiv Allaha, akoGa ne poslušam? Ta povećali biste mi samo gubitak.

I o narode moj! Ova deva Allahova za vas jeznak. Zato je pustite da se hrani po zemljiAllahovoj, i ne dotičite je zlom, pa da vas nespopane kazna bliska."

Tad je raniše, pa (on) reče: "Uživajte u domuvašem tri dana! To je prijetnja drugačija od lažne."

Pa pošto dođe naredba Naša, spasismo Saliha ione s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, i odponiženja tog dana. Uistinu! Gospodar tvoj, On jeSilni, Moćni.

I spopade one koji su činili zulm, krik, paosvanuše u domovima njihovim povaljani,

Kao da nisu boravili u njima. Besumnje!Uistinu! Semud - (oni) nisu vjerovali u Gospodaranjihovog. Daleko neka je Semud!

A doista su izaslanici Naši došli Ibrahimu saradosnom viješću, rekoše: "Selam!" Reče: "Selam!" Tadnije oklijevao da donese tele pečeno.

Pa pošto vidje (da) ga ruke njihove nedosežu, ne pozna ih i osjeti od njih strah. Rekoše:"Ne boj se! Uistinu, Mi smo poslati narodu Lutovu."

A žena njegova je stajala, pa se nasmija. Tadje obradovasmo Ishakom, a iza Ishaka, Jakubom.

Reče: "O teško meni! Zar da rodim, a ja samstarica i ovaj moj muž je starac? Uistinu, ovo jestvar čudna!"

Rekoše: "Zar se čudiš zbog odredbe Allahove?Milost Allahova i blagoslovi Njegovi su na vama,stanovnici kuće. Uistinu! On je Hvaljeni, Slavni."

Pa pošto Ibrahima napusti strah i dođe muradosna vijest, raspravlaljao je s Nama o naroduLutovom.

Uistinu, Ibrahim je bio blag, osjećajan, onajkoji se obraćao.

O Ibrahime! Okani se ovog. Uistinu, to je većdošla naredba Gospodara tvog. A uistinu oni - njimaće stići kazna neotklonjiva.

I pošto izaslanici Naši dođoše Lutu,sneveseli se zbog njih i bi pritješnjen zbog njih,nemoćan, i reče: "Ovo je dan mučan."

I dođe mu narod njegov žureći mu, a otprijesu radili zla djela. Reče: "O narode moj! Ove kćerimoje, one su čišće za vas, zato se bojte Allaha i nesramotite me (pred) gostima mojim. Zar (niko) od vasnije čovjek ispravan?"

Rekoše: "Doista znaš, nemamo mi na kćeritvoje nikakvo pravo, a uistinu, ti znaš šta želimo."

Reče: "Kad bih ja imao protiv vas silu iliimao potporu žestoku."

Rekoše: "O Lute! Uistinu, mi smo izaslaniciGospodara tvog; neće te doseći. Zato kreni sporodicom svojom u dijelu noći i neka se niko od vasne okreće, izuzev žene tvoje. Uistinu, to što ćepogoditi nju, je ono što će pogoditi njih. Uistinu,rok njihov je jutro; zar jutro nije blisko?"

Pa pošto dođe naredba Naša, učinismo visokonjihovo niskim njihovim, i izlismo na njih kamenjeglineno u slojevima,

Obilježeno kod Gospodara tvog; a nije to odzalima daleko.

I Medjenu, brata njihovog, Šuajba. Reče: "Onarode moj! Obožavajte Allaha. Nemate vi drugog bogasem Njega! I ne umanjujte mjeru i vagu. Uistinu! Javas vidim u dobru i uistinu se ja bojim nad vamakazne Dana sveobuhvatnog."

"I o narode moj! Ispunjavajte mjeru i vagupravedno i ne zakidajte ljudima stvari njihove. I nečinite zlo na Zemlji, praveći fesad.

Ono što je Allah ostavio bolje je za vas, akoste vjernici; a nisam ja nad vama čuvar."

Rekoše: "O Šuajbe! Da li ti salat tvojnaređuje da mi napustimo ono šta su obožavali očevinaši, ili da s imecima našim činimo šta hoćemo?Uistinu, ti, ti si blag, ispravan."

Reče: "O narode moj! Da li vidite? Ako sam nadokazu jasnom od Gospodara svog, a opskrbio me je odSebe opskrbom dobrom? A ne želim da vam sesuprotstavljam, izuzev onim šta vam zabranjujem.Želim samo da popravim šta mogu, a povoljnost moja jesamo od Allaha; u Njega se pouzdavam i Njemu seobraćam."

"I o narode moj! Ne skrivite vi nikako (zbog)neslaganja sa mnom, da vas ne pogodi slično šta jepogodilo narod Nuhov ili narod Hudov ili narodSalihov, a nije narod Lutov od vas daleko.

I tražite oprost od Gospodara vašeg, zatim Muse pokajte. Uistinu, Gospodar moj je Milosrdni, Onajkoji voli."

Rekoše: "O Šuajbe! Ne razumijemo mnogo od togšta govoriš, a uistinu, mi te među nama vidimoslabim. A da nije porodice tvoje, sigurno bismo tekamenovali, i nemaš ti nad nama moć."

Reče: "O narode moj! Zar vam je porodica mojauglednija od Allaha? A zabacili ste Ga iza sebezanemarenog. Uistinu, Gospodar moj je Taj kojiobuhvata to što radite."

"I o narode moj! Radite prema moći svojoj,uistinu, ja sam radnik. Saznaćete kome će stići kaznakoja će ga poniziti i ko je lažac. I očekujte!Uistinu! Ja sam sa vama čekalac."

I pošto dođe naredba Naša, spasismo Šuajba ione s njim koji su vjerovali, milošću od Nas, a onekoji su činili zulm pogodi krik, te osvanuše udomovima njihovim povaljani,

Kao da nisu boravili u njima. Pa daleko nekaje Medjen, kao što je udaljen Semud!

A doista, poslali smo Musaa sa znacima Našimi autoritetom očitim,

Faraonu i uglednicima njegovim, pa suslijedili naredbu faraonovu, a nije naredba faraonovabila ispravna.

Predvodiće narod svoj na Dan kijameta, pa ćeih dovesti vatri. A loše je mjesto dolaska!

I slijeđeni su na ovom (svijetu)prokletstvom, i na Dan kijameta; a loš je darpoklonjeni.

To je iz vijesti gradova koje kazujemo tebi.Neki od njih stoje, a (neki) su pokošeni.

I nismo im učinili zulm, nego su zulmučinili dušama svojim. Tad im nisu koristili bogovinjihovi koje su prizivali mimo Allaha, nimalo, poštoje došla naredba Gospodara tvog; a povećali su imsamo propast.

A takvo je grabljenje Gospodara tvog, kaddograbi (stanovništvo) gradova, a oni buduzulumčarski. Uistinu! Grabljenje Njegovo je bolno,žestoko.

Uistinu, u tome je znak za onog ko se bojikazne Ahireta. To je Dan kojem će se sabrati ljudi ito je Dan svjedočeni;

A odgađamo ga samo do roka odbrojanog.

Na dan kad dođe, neće govoriti duša, osim sdopuštenjem Njegovim. Tad će (neko) od njih bitinesretnik, a (neko) sretnik.

Pa što se tiče onih koji su nesretni, pabiće u vatri; imaće oni u njoj uzdisanje i hroptanje.

Vječno će biti u njoj dok traju nebesa iZemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj. Uistinu,Gospodar tvoj je Onaj koji čini šta želi.

A što se tiče onih koji će imati sreću, pabiće u Džennetu, vječno u njemu dok traju nebesa iZemlja, osim šta htjedne Gospodar tvoj: darneprekidan.

Zato ne budi u sumnji zbog onog šta oviobožavaju. Obožavaju samo kao što su obožavali očevinjihovi prije. A uistinu! Mi ćemo im isplatiti dionjihov neumanjen.

I doista, dali smo Musau Knjigu, pa je došlodo razilaženja o njoj; a da nije Riječi prethodne odGospodara tvog, sigurno bi bilo presuđeno među njima.A uistinu, oni su o njemu u sumnji ozbiljnoj.

I doista će svakom od njih isplatitiGospodar tvoj djela njihova. Uistinu! On je o onomšta rade Obaviješteni.

Zato budi prav kao što ti je naređeno i onajko se pokajao s tobom, i ne prevršujte. Uistinu! Onje onog šta radite Vidilac.

I ne oslanjajte se na one koji čine zulm, pada vas dotakne vatra; a nemate vi mimo Allahanikakvih zaštitnika, zatim nećete biti pomognuti.

I obavljaj salat na dva kraja dana idolaskom noći. Uistinu dobra djela otklanjaju zladjela. To je opomena za one koji se podsjećaju.

I strpi se. Pa uistinu, Allah neće dati dapropane nagrada dobročinitelja.

Pa zašto nije bilo nekih pokoljenja prijevas, posjednika ostataka (uputa), koji suzabranjivali fesad na Zemlji, izuzev malo koga odnjih (kog) smo spasili? A slijedili su oni koji sučinili zulm, ono u čemu su uživali, i bili su krivci.

A neće Gospodar tvoj uništavati gradovezulmom, budu li stanovnici njihovi dobročinitelji.

A da je htio Gospodar tvoj, sigurno biučinio ljude ummom jednom, a ne prestaju bitirazličiti,

Izuzev kome se smiluje Gospodar tvoj; a raditoga ih je stvorio. I ispuniće se Riječ Gospodaratvog: "Sigurno ću napuniti Džehennem džinnima iljudima zajedno."

I sve (šta) ti kazujemo od vijesti poslanikaje ono čim jačamo srce tvoje. A došla ti je u ovomeIstina i savjet, i pouka vjernicima.

I reci onima koji ne vjeruju: "Radite premamoći svojoj! Uistinu, mi smo radnici.

I očekujte! Uistinu, mi smo čekatelji."

A Allahovo je nevidljivo nebesa i Zemlje iNjemu se vraća svaka stvar. Zato obožavaj Njega iuzdaj se u Njega; a nije Gospodar tvoj nemaran za onošta radite.